Pronalasci

U proteklih 200 godina broj pronalazaka je doživeo veliki uspon, drastično menjajući svet.

Civilizaciju pokreću pronalasci. Svaki pronalazak je zasnovan na onome što je bilo pre njega i omogućio je dalji napredak.

Praistorijski ljudi su bili prvi pronalazači. Oni su naučili kako da gaje biljke, da pale vatru, da naprave grnčariju, točak i metalne alatke. Jedan pronalazak je obično vodio do sledećeg. Bez točka, recimo, ne bi bilo dvokolica, vodenica ili mašina sa zupčanicima. Ključni izumi XIX veka su fotografija, električna svetlost, plastika i motorna vozila. Godine 1946. proradio je prvi elektronski računar, menjajući naš način života.

Pronalazači

Tomas Alva Edison

Nikola Tesla

Neki ljudi se ističu kao samostalni pronalazači. U kasnim godinama XV veka, Italijan Leonardo da Vinči je projektovao leteću mašinu, ali nije mogao da je napravi jer nije imao odgovarajući pogon. Amerikancu Tomasu Edisonu se pripisuje više od 1000 pronalazaka, među njima je sijalica i fonograf (preteča gramafona). Drugi pioniri koji su radili sami su Aleksandar Bel, izumeo je telefon ili Karl Benc i Gotfrid Dajmler koji su izumeli kola sa motorom. Poseban slučaj je Nikola Tesla koji je dao nekoliko stotina patenata u elektricitetu, a pronašao je, ali ne i prvi patentirao radio, koji se pripisuje Fuljelmu Makroniju. Novije izume, kao što su televizija i računari, razvijali su veliki istraživački timovi sa mnogo specijalista.

Aleksandar Graham Bel

Kompaktni disk (CD) je izmišljen ranih 1980-ih. 

Savremene šibice su pronađene 1844. 

Toalet sa kotlićem je izmišljen tokom 1840-ih. 

Većina ljudi se slaže da su lekovi koji nas oslobađaju bolova "dobar" pronalazak, dok je otrovni gas "loš". Međutim, otrovni gas može biti i koristan jer ubija štetočine koje ugrožavaju našu hranu. 

Ovim možemo doći do zaključka da svaki pronalazak ima svoju dobru i lošu stranu.

Zubi

Zubi su tvrde tvorevine poput kostiju prekrivene gleđu i usađene u vilicu životinja, uključujući i čoveka. Uglavnom se koriste za griženje i žvakanje.

Zubi su izuzetno jaki i postojni, a pokriveni su najtvrđom materijom u telu - gleđu. Ali treba ih redovno prati da bi se predupredilo kvarenje i truljenje zuba kao i oboljenje desni.

Vrste zuba

Naše četiri glavne vrste zuba obavljaju različite zadatke. 

• Sekutići - nalaze se na prednjem delu vilice. Tanki su i četvrtasti, poput ašova, da bi mogli da seku i odgrizu hranu.
• Očnjaci - oni su najizduženiji i najoštriji da bi kidali i odsecali hranu.
• Pretkutnjaci i kutnjaci - nalaze se na zadnjem delu vilice, široki su sa grbicama i služe za mlevenje i žvakanje.

Zubi se dele na :

• Prve zube
• Stalne zube

Prvi zubi : 

To su dečiji zubi, mlečnjaci, koji ispadaju. Ima ih 20. Počinju da se javljaju oko šest meseci nakon rođenja i izrastaju do treće godine života. 

Mlečnjaci se sastoje od 2 sekutića, jednog očnjaka i dva pretkutnjaka sa leve i desne strane gornje vilice, isti je respored i na donjoj vilici.

Stalni zubi :

Oko sedme godine prvi, dečiji, zubi postaju labavi i prirodnim putem ispadaju, a zamenjuju ih 32 stalna zuba. Na jednoj vilici postoje četiri sekutića, dva očnjaka, četiri pretkutnjaka i šest kutnjaka. Zadnji kutnjaci, umnjaci, obično poslednji izrastaju i to oko dvadesete godine. Kod nekih ljudi oni nikad ne izbiju, već ostaju mali i skriveni u vilici.

Da bi vam zubi bili zdravi i lepi perite ih redovno, dva puta dnevno po tri minuta!!! :)

Okeani ( I deo )

Posmatrana iz vasione, planeta Zemlja je plave boje jer je dve trećine njene površine prekriveno vodom. Okeani i mora zauzimaju 361 milion kvadratnih kilometara Zemljine površine. 97% ukupne vode na planeti se nalazi u okeanima. Preostala tri procenta pripadaju slatkim vodama (rekama, jezerima i lednicima).

Otkuda voda na Zemlji?

Na samom početku, pre 4,6 milijardi godina, Zemlja je bila ogromna usijana lopta. Vuklani su bljuvali užarenu lavu, kamenje i vodenu paru. Zemlja se malo-pomalo hladila. Vodena para se pretvarala u vodu. Sva voda se sakupila u udubljenjima reljefa i stvorila veliki prvobitni okean.

Zašto je voda slana?

Pre 4 milijarde godina, voda u okeanu i kiše bile su kiselog ukusa. Kiselina je nagrizala stene vulkana. Soli koje su se nalazile u stenama, povlačile su se sa vodom i taložile se u okeanu. Danas morska voda sadrži prosečno 35 grama soli u litru vode. Morska voda, takođe sadrži, u malim količinama, više od 70 drugih elemenata među kojima su i kalcijum, sumpor, magnezijum, zlato...

Pomeranje kontinenata

Pangea- superkontinent koji je postojao pre
250 miliona godina. Od njega su se kasnije
razdvojili i formirali kontinenti Laurazija i Gondvana.

Od svog postanka Zemljina površina nije prestala da se pomera. Zemljina kora je podeljena na kontinentalne ploče koje se veoma lagano pomeraju. Zbog pomeranja ploča nivo okeana se povećava za oko tri centimetra godišnje. Za 50 miliona godina, spajanjem afričkog i evropskog kontinenta Sredozemno more će nestati. Australija će se približiti Aziji, a Himalaji će da porastu za 3-4 metra zbog podvlačenja Indije pod njih.

Svetski okean

Laurazija i Gondvana. Od njih
su se formirali kontinenti
kakvim ih danas znamo.

Svetski okean se deli na četiri velike celine:

1. Pacifik (Tihi okean)
2. Atlantski okean
3. Indijski okean
4. Severni ledeni okean

Afrika (II deo)

Stanovništvo

Jedna berberska porodica

Ljudi koji žive u severnoj Africi su većinom Arapi i Berberi koji govore arapski i pripadnici su muslimanske veroispovesti. Zemlje u južnoj Africi su većinom naseljena afričkim crncima. Iako su većinom muslimani ili hrišćani, stare lokalne tradicije su još uvek popularne. Više od četvrtine Afrikanaca upražnjava lokalna verovanja.

Kratka istorija

Mnogi naučnici veruju da je Afrika kontinent na kome su se pojavila prva ljudska bića, pre oko dva do četiri miliona godina, ali se o njihovoj ranoj prošlosti veoma malo zna. Pre oko 10 000 godina Sahara je imala vlažnu klimu i mnogi ljudi su živeli tamo, loveći životinje, sakupljajući biljke za hranu, a kasnije su uzgajali useve i čuvali stoku.

Vasko de Gama

Osvajanje kontinenta

Portugalski istraživači bili su prvi Evropljani koji su izradili karte obale Afrike. 1498. godine moreplovac Vasko de Gama oplovio je najjužniju tačku južne Afrike, Rt dobre nade, na putovanju koje ga je dovelo do otkrića novog puta za Indiju. Drugi su kasnije plovili ka istočnoj Africi. Portugalci su takođe prvi Evropljani koji su izvozili robove iz zapadne Afrike i tako započeli trgovinu koja je trajala do XIX veka.

Nezavisnost

Kolonijalizam je trajao u Africi do pedesetih godina XX veka, kada su kolonije počele da stiču nezavisnost. Do početka 1970-ih većina zemalja su bile nezavisne, ali su ekonomski problemi, izazvani siromaštvom i etničkim sukobima, doveli do nestabilnosti u mnogim oblastima. Organizacija afričkog jedinstva (OAJ), osnovana je 1963. godine, i ima za cilj da uspostavi saradnju na ekonomskom, političkom i kulturnom planu između afričkih zemalja.  

Izumrle životinje

Od pojave života na Zemlji izumrle su mnoge životinjske vrste. Tome su ponekad uzrok promene klime i vegetacije ili pojava novih grabljivica u određenim oblastima. Često su za nestanak određenih vrsta odgovorni ljudi. Oni love životinje radi ishrane, prave odeću od njihove kože ili krzna i uništavaju prirodna staništa proširujući poljoprivredno zemljište i gradeći naselja. Međutim, kod ljudi sve više raste svest o tome da se životinjske vrste čiji je život ugrožen moraju zaštiti.

Da vam predstavim neke od izumrlih vrsta...

Zebra kvaga


Zebra kvaga je u krdima tokom prošlog veka nastanjivala južnu Afriku. Imala je pruge samo do polovine tela. Istrebili su je holandski doseljenici koji su se hranili njenim mesom, a od njene kože pravili vreće. Oblasti u kojima su živele pretvorili su u obradivo zemljište.

Veliki pingvin

Veliki pingvin malih krila nije mogao da leti ali je bio izvrstan plivač. Ta velika ptica teška 5 kilograma živela je u kolonijama na severnim oblastima Atlantskog okeana. Istrebili su ga ljudi jer su njegovo meso koristili kao mamac za ribolov, a salo kao ulje za svetiljke. Ovaj pingvin je izumro oko 1850. godine.

Stelerova morska krava

Stelerova morska krava bila je srodnik današnjih morskih krava i lamantina. Bila je dugačka više od 8 metara, a teška skoro 6 tona. Otkrivena je 1741. godine u Beringovom moru. Boravila je u hladnim vodama Tihog okeana hraneći se algama. Do 1768. godine čitavu vrstu, oko 5000 životinja, istrebili su lovci na foke i kitove zbog mesa koje je bilo ukusnije od goveđeg.

Kornjača meiolanija 

Kornjača meiolanija bila je veoma neobična. Dužina njenog oklopa iznosila je 1,30 metra. Na glavi je imala rogove, a na nogama i repu bolje. Živela je u Australiji, na Novom Zelandu i okolnim ostrvima. Ljudi su je istrebili zbog njenog ukusnog mesa.

Torbarski (tasmanijski) vuk

Živeo je u Australiji. Šripadao je redu torbara kao i kengur. Bio je u stanju da odgrize glavu svojoj žrtvi širom razjapivši čeljusti. Istrebili su ga odgajivači ovaca.