Pronalasci

U proteklih 200 godina broj pronalazaka je doživeo veliki uspon, drastično menjajući svet.

Civilizaciju pokreću pronalasci. Svaki pronalazak je zasnovan na onome što je bilo pre njega i omogućio je dalji napredak.

Praistorijski ljudi su bili prvi pronalazači. Oni su naučili kako da gaje biljke, da pale vatru, da naprave grnčariju, točak i metalne alatke. Jedan pronalazak je obično vodio do sledećeg. Bez točka, recimo, ne bi bilo dvokolica, vodenica ili mašina sa zupčanicima. Ključni izumi XIX veka su fotografija, električna svetlost, plastika i motorna vozila. Godine 1946. proradio je prvi elektronski računar, menjajući naš način života.

Pronalazači

Tomas Alva Edison

Nikola Tesla

Neki ljudi se ističu kao samostalni pronalazači. U kasnim godinama XV veka, Italijan Leonardo da Vinči je projektovao leteću mašinu, ali nije mogao da je napravi jer nije imao odgovarajući pogon. Amerikancu Tomasu Edisonu se pripisuje više od 1000 pronalazaka, među njima je sijalica i fonograf (preteča gramafona). Drugi pioniri koji su radili sami su Aleksandar Bel, izumeo je telefon ili Karl Benc i Gotfrid Dajmler koji su izumeli kola sa motorom. Poseban slučaj je Nikola Tesla koji je dao nekoliko stotina patenata u elektricitetu, a pronašao je, ali ne i prvi patentirao radio, koji se pripisuje Fuljelmu Makroniju. Novije izume, kao što su televizija i računari, razvijali su veliki istraživački timovi sa mnogo specijalista.

Aleksandar Graham Bel

Kompaktni disk (CD) je izmišljen ranih 1980-ih. 

Savremene šibice su pronađene 1844. 

Toalet sa kotlićem je izmišljen tokom 1840-ih. 

Većina ljudi se slaže da su lekovi koji nas oslobađaju bolova "dobar" pronalazak, dok je otrovni gas "loš". Međutim, otrovni gas može biti i koristan jer ubija štetočine koje ugrožavaju našu hranu. 

Ovim možemo doći do zaključka da svaki pronalazak ima svoju dobru i lošu stranu.

Zubi

Zubi su tvrde tvorevine poput kostiju prekrivene gleđu i usađene u vilicu životinja, uključujući i čoveka. Uglavnom se koriste za griženje i žvakanje.

Zubi su izuzetno jaki i postojni, a pokriveni su najtvrđom materijom u telu - gleđu. Ali treba ih redovno prati da bi se predupredilo kvarenje i truljenje zuba kao i oboljenje desni.

Vrste zuba

Naše četiri glavne vrste zuba obavljaju različite zadatke. 

• Sekutići - nalaze se na prednjem delu vilice. Tanki su i četvrtasti, poput ašova, da bi mogli da seku i odgrizu hranu.
• Očnjaci - oni su najizduženiji i najoštriji da bi kidali i odsecali hranu.
• Pretkutnjaci i kutnjaci - nalaze se na zadnjem delu vilice, široki su sa grbicama i služe za mlevenje i žvakanje.

Zubi se dele na :

• Prve zube
• Stalne zube

Prvi zubi : 

To su dečiji zubi, mlečnjaci, koji ispadaju. Ima ih 20. Počinju da se javljaju oko šest meseci nakon rođenja i izrastaju do treće godine života. 

Mlečnjaci se sastoje od 2 sekutića, jednog očnjaka i dva pretkutnjaka sa leve i desne strane gornje vilice, isti je respored i na donjoj vilici.

Stalni zubi :

Oko sedme godine prvi, dečiji, zubi postaju labavi i prirodnim putem ispadaju, a zamenjuju ih 32 stalna zuba. Na jednoj vilici postoje četiri sekutića, dva očnjaka, četiri pretkutnjaka i šest kutnjaka. Zadnji kutnjaci, umnjaci, obično poslednji izrastaju i to oko dvadesete godine. Kod nekih ljudi oni nikad ne izbiju, već ostaju mali i skriveni u vilici.

Da bi vam zubi bili zdravi i lepi perite ih redovno, dva puta dnevno po tri minuta!!! :)

Okeani ( I deo )

Posmatrana iz vasione, planeta Zemlja je plave boje jer je dve trećine njene površine prekriveno vodom. Okeani i mora zauzimaju 361 milion kvadratnih kilometara Zemljine površine. 97% ukupne vode na planeti se nalazi u okeanima. Preostala tri procenta pripadaju slatkim vodama (rekama, jezerima i lednicima).

Otkuda voda na Zemlji?

Na samom početku, pre 4,6 milijardi godina, Zemlja je bila ogromna usijana lopta. Vuklani su bljuvali užarenu lavu, kamenje i vodenu paru. Zemlja se malo-pomalo hladila. Vodena para se pretvarala u vodu. Sva voda se sakupila u udubljenjima reljefa i stvorila veliki prvobitni okean.

Zašto je voda slana?

Pre 4 milijarde godina, voda u okeanu i kiše bile su kiselog ukusa. Kiselina je nagrizala stene vulkana. Soli koje su se nalazile u stenama, povlačile su se sa vodom i taložile se u okeanu. Danas morska voda sadrži prosečno 35 grama soli u litru vode. Morska voda, takođe sadrži, u malim količinama, više od 70 drugih elemenata među kojima su i kalcijum, sumpor, magnezijum, zlato...

Pomeranje kontinenata

Pangea- superkontinent koji je postojao pre
250 miliona godina. Od njega su se kasnije
razdvojili i formirali kontinenti Laurazija i Gondvana.

Od svog postanka Zemljina površina nije prestala da se pomera. Zemljina kora je podeljena na kontinentalne ploče koje se veoma lagano pomeraju. Zbog pomeranja ploča nivo okeana se povećava za oko tri centimetra godišnje. Za 50 miliona godina, spajanjem afričkog i evropskog kontinenta Sredozemno more će nestati. Australija će se približiti Aziji, a Himalaji će da porastu za 3-4 metra zbog podvlačenja Indije pod njih.

Svetski okean

Laurazija i Gondvana. Od njih
su se formirali kontinenti
kakvim ih danas znamo.

Svetski okean se deli na četiri velike celine:

1. Pacifik (Tihi okean)
2. Atlantski okean
3. Indijski okean
4. Severni ledeni okean

Afrika (II deo)

Stanovništvo

Jedna berberska porodica

Ljudi koji žive u severnoj Africi su većinom Arapi i Berberi koji govore arapski i pripadnici su muslimanske veroispovesti. Zemlje u južnoj Africi su većinom naseljena afričkim crncima. Iako su većinom muslimani ili hrišćani, stare lokalne tradicije su još uvek popularne. Više od četvrtine Afrikanaca upražnjava lokalna verovanja.

Kratka istorija

Mnogi naučnici veruju da je Afrika kontinent na kome su se pojavila prva ljudska bića, pre oko dva do četiri miliona godina, ali se o njihovoj ranoj prošlosti veoma malo zna. Pre oko 10 000 godina Sahara je imala vlažnu klimu i mnogi ljudi su živeli tamo, loveći životinje, sakupljajući biljke za hranu, a kasnije su uzgajali useve i čuvali stoku.

Vasko de Gama

Osvajanje kontinenta

Portugalski istraživači bili su prvi Evropljani koji su izradili karte obale Afrike. 1498. godine moreplovac Vasko de Gama oplovio je najjužniju tačku južne Afrike, Rt dobre nade, na putovanju koje ga je dovelo do otkrića novog puta za Indiju. Drugi su kasnije plovili ka istočnoj Africi. Portugalci su takođe prvi Evropljani koji su izvozili robove iz zapadne Afrike i tako započeli trgovinu koja je trajala do XIX veka.

Nezavisnost

Kolonijalizam je trajao u Africi do pedesetih godina XX veka, kada su kolonije počele da stiču nezavisnost. Do početka 1970-ih većina zemalja su bile nezavisne, ali su ekonomski problemi, izazvani siromaštvom i etničkim sukobima, doveli do nestabilnosti u mnogim oblastima. Organizacija afričkog jedinstva (OAJ), osnovana je 1963. godine, i ima za cilj da uspostavi saradnju na ekonomskom, političkom i kulturnom planu između afričkih zemalja.  

Izumrle životinje

Od pojave života na Zemlji izumrle su mnoge životinjske vrste. Tome su ponekad uzrok promene klime i vegetacije ili pojava novih grabljivica u određenim oblastima. Često su za nestanak određenih vrsta odgovorni ljudi. Oni love životinje radi ishrane, prave odeću od njihove kože ili krzna i uništavaju prirodna staništa proširujući poljoprivredno zemljište i gradeći naselja. Međutim, kod ljudi sve više raste svest o tome da se životinjske vrste čiji je život ugrožen moraju zaštiti.

Da vam predstavim neke od izumrlih vrsta...

Zebra kvaga


Zebra kvaga je u krdima tokom prošlog veka nastanjivala južnu Afriku. Imala je pruge samo do polovine tela. Istrebili su je holandski doseljenici koji su se hranili njenim mesom, a od njene kože pravili vreće. Oblasti u kojima su živele pretvorili su u obradivo zemljište.

Veliki pingvin

Veliki pingvin malih krila nije mogao da leti ali je bio izvrstan plivač. Ta velika ptica teška 5 kilograma živela je u kolonijama na severnim oblastima Atlantskog okeana. Istrebili su ga ljudi jer su njegovo meso koristili kao mamac za ribolov, a salo kao ulje za svetiljke. Ovaj pingvin je izumro oko 1850. godine.

Stelerova morska krava

Stelerova morska krava bila je srodnik današnjih morskih krava i lamantina. Bila je dugačka više od 8 metara, a teška skoro 6 tona. Otkrivena je 1741. godine u Beringovom moru. Boravila je u hladnim vodama Tihog okeana hraneći se algama. Do 1768. godine čitavu vrstu, oko 5000 životinja, istrebili su lovci na foke i kitove zbog mesa koje je bilo ukusnije od goveđeg.

Kornjača meiolanija 

Kornjača meiolanija bila je veoma neobična. Dužina njenog oklopa iznosila je 1,30 metra. Na glavi je imala rogove, a na nogama i repu bolje. Živela je u Australiji, na Novom Zelandu i okolnim ostrvima. Ljudi su je istrebili zbog njenog ukusnog mesa.

Torbarski (tasmanijski) vuk

Živeo je u Australiji. Šripadao je redu torbara kao i kengur. Bio je u stanju da odgrize glavu svojoj žrtvi širom razjapivši čeljusti. Istrebili su ga odgajivači ovaca.

Tridesetogodišnji rat

Ko se rodio 1618. u Nemačkoj, tek bi u tridesetoj godini života saznao šta je to mir. Tridesetogodišnji rat je bio dugotrajan i razoran. U njemu je učestvovala većina evropskih država, a njime se promenio i dotadašnji odnos snaga među njima. Sa jedne strane habzburški car udružio se sa habzburškim kraljem Španije. Među njihovim protivnicima bila je i Francuska, koja je do 1648. postala najmoćnija evropska država.

Uzroci rata

Počeo je kao verski rat. Protestante iz Praga, češke prestonice, razbesneo je odnos katoličkih vlasti prema njima. Pošto se katolički car Ferdinand II oglušio o njihove žalbe, izbacili su guvernere kroz prozore i počeo je ustanak. Protestantski knez Fridrih izabran je za kralja, ali protestanti nisu bili složni, pa ih je Ferdinand porazio u bici na Beloj gori 1620. godine. Time bi se sukobi možda okončali da se nisu umešale i druge države, te je građanski rat prerastao u kontinentalni sukob.

Sukobljene strane

Nemačke protestantske države, zabrinute zbog Ferdinandovih uspeha na početku rata, ubedile su protestantskog kralja Danske Kristijana IV ( vladao je od 1596. do 1648. ) da im pomogne. Kristijan se nadao da ce osvojiti nemačke teritorije, ali je, posle nekoliko pobeda, brzo poražen. Habzburška vojska je harala širom severne Nemačke, pobivši hiljade protestantskih civila. U međuvremenu je jedan drugi protestantski kralj, Gustav II Švedski ( vladao od 1611. do 1632. ), stupio u rat. Kao vojni genije, nikad nije pretrpeo poraz, ali je umro tokom svoje poslednje pobede. 

Mir

Mirovni sporazumi kojima je okončan Tridesetogodišnji rat potpisani su u nekoliko gradova u Vestfaliji, oblasti u Saksoniji, a Francuska i Španija nisu sklopile mir sve do Sporazuma o Pirinejima ( 1659). Vesfalskim sporazumom su nemačke države postale praktično nezavisne od carske vlasti, a katolici i protestanti su dobili jednak status. Njime je potvrđena moć Švedske, Francuske i nezavisne holandske republike, kao i propast Španije.

Pozdrav! :)

Da li vam se dopadaju teme i sadržaj?


Da li treba nešto da promenim?


Imate li neke primedbe?


Neke pohvale, možda? :)

Molim vas da komentarišete da
bih znao šta vam odgovara, a
šta ne :)

HVALA! :)

Hladni rat

Hladni rat je bio period neprijateljstva izmedju kapitalističkih i komunističkih zemalja sveta. Počeo je neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata. Trajao je od 1945. do 1991. godine.

46 godina SAD i SSSR su se sukobljavali koristeći špijune, saveze, trgovinske zabrane i lokalne ratove.

Nakon II svetskog rata, SSSR i SAD nisu imali poverenja jedno prema drugom. Kada su komunističke vlade preuzele kontrolu u istočnoj Evropi, zapadne nacije su reagovale stvaranjem vojnog saveza nazvanog Ogranizacija severnoatlantskog saveza (NATO). Granica između zapada i istoka postala je poznata kao Gvozdena zavesa.

Nemačka je bila podeljena. SAD, Francuska i Britanija kontrolisale su zapadni deo, a SSSR istočni. Glavni grad, Berlin, takođe je bio podeljen. Od 1949. do 1958. godine tri miliona ljudi je iz Istočnog Berlina pobeglo u Zapadni. Godine 1961. Istočna Nemačka je zatvorila taj put za prebeg izgradnjom Berlinskog zida kroz centar grada. Taj zid je srušen 1989. godine.

Na ovoj karikaturi iz 1962. godine su suprotstavljeni Nikita Hruščov
 iz SSSR-a (levo) i predsednik SAD-a Džon F. Kenedi, obojica
sa prstom postavljenim na dugme za lansiranje nuklearnih raketa.

1962. godine pojavio se strah od nuklearnog rata kada su SAD zahtevale da SSSR povuče nuklearne rakete sa Kube. Sovjeti su se povukli.

                                          

Nakon 1970. godine tenzija među supersilama počela je da se smanjuje. Hladni rat se završio početkom devedesetih padom komunizma u mnogim evropskim zemljama i raspadom SSSR-a.

Zanimljive činjenice o pticama ( II deo)

Sove

Sove su pravi stučnjaci za brzo i tiho ubijanje plena. Postoji 135 vrsta sova i sve su noćne ptice. Ne samo da odlično vide svojim velikim očima već im je i sluh mnogo istančaniji od sluha mačaka. Zanimljivo je da su ženke sova krupnije od mužjaka. 

Da li ste znali....

Sova ušara

- Sova ušara može okrenuti glavu za skoro 360 stepeni.

- Vid sove ušare je 35 puta oštriji od vida čoveka. Ova ptica može da vidi miša u pokretu sa razdaljine od preko jednog kilometra.

- Od svih ptica sluh sove je najrazvijeniji.

- Sove su jedine ptice koje raspoznaju plavu boju.

- Velika siva sova spada u najbolje lovce među pticama. Lovi osluškujući zvuke i može da oseti miša sa razdaljine od 50 metara.

Najteže sove

4. Sova ušara

- Telo joj je dugačko 60 cm, a prosečna težina iznosi 2.50 kg

3. Snežna sova

-Telo joj je dugačko 70 cm, a prosečna težina iznosi 2.95 kg

2. Sovuljaga

- Dugačka je 65 cm, a prosečna težina iznosi 3.10 kg 

1. Evroazijska sova buljina 

- Telo joj je dugačko 75 cm, a prosečna težina ove vrste je 4.20 kg

Kazuar

Kazuar

Kazuar je veoma čudna ptica. Jedna od tri vrste kazuara živi na teritoriji Australije. Poznato je da se ove ptice žestoko ritaju kada nisu srećne. Kazuar ne može da odleti i tako pobegne od neprijatelja. Zato se često zaleće pravo na njega i udara ga nogama. Sa svojih skoro 2 metra visine, plavim vratom, rogom na glavi i ogromnim kandžama, ova ptica može da bude poprilično zastrašujuća. Tokom borbe kazuar ispušta glasne zvuke.

Tri najveća raspona krila 

3. Andski kondor

Beli pelikan

- Raspon krila mu je 3.2 metra 

2. Albatros lutalica

- Zauzeo je drugo mesto sa 3.5 metra. 

1. Beli pelikan

- Prvo mesto pripalo je belom pelikanu sa 3.6 metra.

Pet ptica koje migriraju u najudaljenije krajeve

5. Brezov zviždak

- Za vreme selidbe preleti i do 16 285 kilometara

4. Vivak

- Da bi stigao na cilj preleti i do 16 575 kilimetara. 

Vivak

3. Uskokljuni zovoj

- Ova ptičica preleti 17 460 kilometara. 

2. Belorepka

- Belorepka preleti i do 17 990 kilometara.

1. Prvo mesto pripada jednoj vrsti vivka

- Ova ptica preleti godišnje 18 990 kilometara.

Afrika ( I deo)

Afrika je drugi po veličini kontinent i pokriva oko petinu kopnene površine Zemlje. Prostire se na 30 246 000 kvadratnih kilometara. Ima 750 000 000 stanovnika. Obuhvata 53 države od kojih su 6 ostrvske. Najveća država je Sudan, a najmanja Sejšeli.

Afrika je najtopliji kontinent na Zemlji. Odlikuju je oblasti visokih trava sa retkim drvećem, poznate kao savane.
Jednu trećinu Afrike čini Sahara, najveća pustinja na svetu.
Izdvajaju se regije: Severna Afrika, Južna Afrika, Istočna Afrika, Zapadna Afrika i Centralna Afrika.

Klima

Pošto Afriku preseca ekvator, klima Afrike je izuzetno topla i suva. Najviša temperatura na svetu ,u hladu, izmerena je u Libiji, 1932. godine i iznosila je 58 stepeni celzijusa. Više od polovine Afrike ima manje od 500mm padavina godišnje. 

U nekim delovima, naročito oko ekvatoria u zapadnoj i severnoj Africi, padavine su obilne te rastu kišne šume, to jest prašume. Monrovia, glavni grad Liberije, ima u proseku 5 140 mm padavina godišnje. Između pašuma i pustinja se nalaze ogromne površine tropskih savana. To je deo sa smenom kišnih i sušnih perioda. 

Visije i nizije

Jezero Tanganjika

Kilimandžaro

Veliki deo Afrike sačinjen je od visoravni. Na visoravni u istočnoj Africi nalazi se veliki Istočnoafrički rov kao i dva velika ugašena vulkana - Kenija i Kilimandžaro. Istočnoafrički rov je dugačka pukotina u Zemljinoj kori koja se pruža od Mozambika, preko istočne Afrike, Crvenog mora, i kroz jugozapadnu Aziju. U rovu se formirao niz jezera.

Najpoznatije afričke prirodne lepote uključuju reku Nil, najdužu reku na svetu i jezero Tanganjiku, najduže jezero na svetu, koje se pruža 620 kilometara.

Životinjsko carstvo

Leopard 

Slonovi

Gorile, šimpanze, majmuni, leopardi, kameleoni kao i još mnogo tropskih ptica živi u prašumama Afrike, dok krokodili i nilski konji plivaju u jezerima i rekama. Slonovi, antilope, žirafe, gnuovi i zebre pasu savanama zajedno sa opasnim krvoločnim zverima kao što su lavovi i gepardi. Sve ove životinje su ugrožene od strane ljudi koji im uništavaju prirodna staništa. Velike površine u Africi su zaštićeni rezervati i nacionalni parkovi.

Privreda

Plantaža banana

Čaj, kakao, pamuk, banane, kafa, kikiriki i šećer su najčešće gajene biljke na usevima u Africi. Mahagoni i drugo skupoceno drveće raste u prašumama. 

Minerali kao što su dijamanti, zlato, boksit ( aluminijumska ruda), gvožđe, vade se iz rudnika i reka za izvoz. Nafta se izvozi iz Gabona, Libije i Nigerije.  

Mnogi Afrikanci žive u plemenskim zajednicama i neguju sopstvenu kulturu. Samo u predelu južno od Sahare se govori više od 1000 jezika. Državne granice ne utiču mnogo na plemenske razlike i u jednoj državi može postojati veći broj plemenkih grupa.

Jedno od afričkih plemena

Godišnja doba

Sa obzirom da se Zemlja okreće oko Sunca, nagib njene ose uzrokuje promene u dužini dana i temperaturi.
Posledica toga su takozvana godišnja doba.

21. marta počinje proleće na severnoj, a jesen na južnoj hemisferi. Dan i noć su iste dužine.






21. juna počinje leto na severnoj, a zima na južnoj hemisferi.
Dan je duži od noći.







23. septembra počinje jesen na severnoj, a proleće na južnoj hemisferi. Dan i noć su ponovo iste dužine.








21. decembra počinje zima na severnoj, a leto na južnoj hemisferi.
Noć je duža od dana.







Godišnja doba utiču na sve što radimo. Ona određuju vreme sađenja useva i vreme njihove žetve, vrstu odeće koju nosimo, šta jedemo, koliko energije trošimo za zagrevanje i svetljavanje i, čak, kako se osećamo. Godišnja dova su uzrokovana nagibom Zemljine ose tokom godišnjeg putovanja oko Sunca. Nagib Zemlje iznosi 23,5°.

Solsticijumi

Kako se Zemlja okreće oko Sunca, njena osa je paralelna samoj sebi, tako da se šest meseci kasnije Severni pol naginje od Sunca. Tada je na severnoj polulopti zima a na južnoj leto. 
Na severnoj polulopti letnji solsticijum, to jest, dugodnevnica je 21. juna, a zimski solsticijum, to jest, kratkodnevnica je 21. decembra. 
Na južnoj hemisferi dugodnevnica je 21. decembra, a kratkodnevnica je 21. juna.

Dugodnevnica je najduži dan u godini.
Kratkodnevnica je najkraći dan u godini. 

Ravnodnevnice

Na pola puta između salasticijuma nalaze se jesenja i prolećna ravnodnevnica. 21. marta i 23. septembra, nagib Zemlje je postranice od Sunca i dan i noć su iste dužine.




Da li ste znali da na polovima Sunce ne zalazi 6 meseci, a kada zađe ne izlazi narednih 6 meseci? :)

Zanimljive činjenice o pticama :) ( I deo)

Postoji oko 9 000 vrsta ptica što je duplo više nego sisara, a upola manje nego riba.

Najmanja ptica na svetu je pčelinji kolibri. On živi na Kubi. Dugačak je samo 5 centimetara, a njegovo jaje je veličine graška. Zanimljivo je da kolibri može da leti unazad, a svojim maleckim krilima zamahne 80 puta u sekundi, proizvodeći pri tome zvuk sličan zujanju pčela.

A najveća ptica je noj. Visok je oko 2,74 metra, a može da bude težak i do 160 kilograma!

Pet najbržih "maratonskih letača" : 

4. Divlja patka

Divlja patka može da dostigne brzinu od 64 km/h.

3. Ždral i arktička divlja guska

Mogu da dostignu brzinu od 67 km/h.

Gavka 

2. Jedna vrsta labuda

Dostiže 70 km/h

1. Gavka

Na prvom mestu je gavka sa zavidnih 75 km/h!


Pet najbržih ptica "sprintera" :

5. Srednji ronac

Može da dostigne brzinu od 128 km/h

4. Ostrougasta guska

Sivi soko

Može da leti brzinom od 141 km/h

3. Brzan

Leti brzinom i od 150 km/h

2. Lastavica

Dostiže i 170 km/h

1. Sivi soko

Na prvom je mestu sivi soko sa +neverovatnih 320 km/h pri
obrušavanju kroz vazduh!

Koja je najčešća vrsta ptice na svetu?

- Domaća kokoš! Domaće kokoši su nekada bile divlje ptice- tzv. divlje ili prašumske kokoši. Danas se kokoši uzgajaju na farmama pa ih zato ima više nego ljudi.
Najduži ikad zabeležen let domaće kokoši bio je 200 metara :)

Dodo

Dodo

Ptica dodo je bila veličine ćurke i spadala je u ptice koje ne lete. Živela je na Mauricijusu, ostrvu u Indijskom okeanu. Nije imala predatore, pa nije morala da leti kako bi pobegla od njih. Kad su Holanđani stigli na ovo ostrvo oko 1500. godine, ubijali su dodo pticu radi hrane. Sa sobom su doveli pacove i svinje koji su jeli jaja ovih ptica. Do 1680. godine ptica dodo je izumrla. 

Oo

Ptica "oo" je ranije naseljavala ostrvo Kauai, danas u prirodi ima samo dva predstavnika. U pitanju je vrsta havajske ptice pevačice. Oko 70 jedinki ove vrste danas živi u zatočeništvu. Kao i mnoge druge ptice, one su lovljene i prodavane kao kućni ljubimci.

Ptica "oo"

Drugi svetski rat

Drugi svetski rat je počeo 1.9.1939. i trajao je do 2.9.1945. godine. Zahvatio je više zemalja, odneo mnogo života i prouzrokovao više razaranja nego bilo koji drugi rat.

Adolf Hitler (Nemačka), Benito Musolini (Italija) i Tođo Hideki (Japan) su želeli da prošire svoju moć i teritorije svojih zemalja. Oni su potpisali pakt koji je nazvan Osovina.

Adolf Hitler

Benito Musolini

Rat je počeo napadom Nemačke na Poljsku da bi vratila teritoriju koju je izgubila u I svetskom ratu. Hitler se vodio taktikom zvanu Munjeviti rat (Blitzkieg). Bombarderi bi počinjavali napad, onda bi tenkovi zašli dubogo iza neprijateljskih linija, a usledila je pešadija i artiljerija. Poljska je poražena za samo pet nedelja. U aprilu 1940. godine Hitler je osvojio Dansku (okupirao ju je za samo 1 dan), Beliguju, Norvešku, Holandiju i Francusku. Do jula se samo Britanija nije predala. Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo je odbilo sve nemačke napade.

U junu 1941. godine 3,5 000 000 nemačkih, rumunskih, mađarskih i italijanskih vojnika krenulo je na Rusiju. Imali su milione zarobljenika. Došli su skroz do Moskve, ali ih je onda Crvena armija zaustavila u decembru neposredno pred Moskvom.

Georgij Žukov, komandant
Crvene armije

Japan je želeo da osvoji velike oblasti u jugoistočnoj Aziji. Nadali su se da će brzi poraz SAD-a primorati Amerikance da se slože sa japanskim širenjem, pa su izvršili napad na luku Perl Harbur, na Havajima. SAD su bile ljute pa su objavile rat Japanu.

U junu 1944. godine Nemačka je bila suočena sa iskrcavanjem u Normandiji i sa ruskim napredovanjem na istoku. U aprilu 1945. godine Rusi su stigli do Berlina. Hitler se ubio 30. aprila, a dva dana kasnije Nemačka je kapitulirala.
Nacisti su ubili milione ljudi. Među njima je bilo i 6 miliona Jevreja. To je kasnije nazvano holokaust.

Japan i SAD su još ratovali. U aprilu 1945. godine Amerikanci su napali ostrvo Okinava sa kojeg je bilo moguće izvršiti invaziju na Japan. Predsednik SAD, Hari S. Truman je odlučio upotrebiti atomsku bombu. U avgustu, gradovi Hirošima i Nagasaki su uništeni uz gubitak od oko 200 000 života. Japan je kapitulirao 2.9.1945.

Rat je odneo oko 15 000 000 vojnika i oko 35 000 000 civila.

Rimsko carstvo

Rimljani su vladali Sredozemljem i velikim delom Evrope gotovo 400 godina. Veliki deo savremenih zakona se zasniva na rimskim zakonima.

Gaj Julije Cezar

Po legendi, Rim je osnovan 753. godine pre nove ere, a 509. godine pre nove ere je postao republika. Najveći protivnik Rima je bila Kartagina. Kartagina se nalazi u severnoj Africi, današnji Tunis.   218. godine pre nove ere ova dva grada su zaratila. Vođa Kartaginjana je bio Hanibal Barka (247. p.n.e.-183. p.n.e.). Nikad nije uspeo da osvoji Rim, uprkos brojnim pokusajima. 

Do Cezorove smrti, 44. godine p.n.e., Rim je osvojio Grčku, i velike oblasti Bliskog istoka, severne Afrike, Španije i Francuske.

Oktavijan Avgust

Sa usponom moći Rimskog carstva, plemići su sticali veliko bogatstvo, a obični građani su gubili političku moć. Vojska je bila odanija komandantima nego vladi. Zbog toga je u periodu od 49. do 30. godine p.n.e. došlo do niza građanskih ratova.

U ratovima je pobeđivao Oktavijan, Cezarov nećak. Preuzeo je titulu "Avgust", što znači "veliki, uzvišeni, sveti" i ustanovio je novi tip vladavine u kojem je imerator, to jest car, glavni.

Iako su živeli na teritoriji Rimskog carstva, mnogi se nisu smatrali građanima. Naime, građani su bili samo ljudi koji su živeli u Rimu. 

Postepeno se to menjalo, pa su samo muškarci iz drugih gradova postali građani, ili oni koji su služili u vojsci 30 godina. Konačno, 212. godine, svaki slobodan čovek na teritoriji Rimskog carstva je imao status građana. 

Romul Avgustul

Nakon 300. godine nove ere, kuga i glad u smanjivali populaciju, a veliki porezi su smanjili botstvo i trgovinu. Carstvo je 395. godine podeljeno na dva dela. Istočno i zapadno.

Istočno carstvo je imalo prestonicu u Konstantinopolju i drugačije se nazivalo Vizantijsko carstvo.

Zapadno carstvo je imalo prestonicu u Rimu.

410. godine Goti su osvojili Rim. 447.godine Guni su pod vođstvom Atile napali Carstvo. Iako su poraženi Rim je bio slomljen. Poslednji rimski car, Romul Avgustul, abdicirao je 476. godine i od tada Carstvo više ne postoji.

Zmije

Naravno, svi smo čuli za zmije, ali šta su zapravo zmije, kako se hrane, gde žive i još ponešto, saznajte u nastavku posta :)

Zmije su gmizavci bez nogu, imaju izduženo telo i, kao svi reptili, prekrivene su krljuštima. Na svetu postoji preko 2800 vrsta zmija i sve se hrane loveći druge životinje.

Kako se kreću?

Iako nemaju noge, mogu kliziti po tlu iznenađujuće brzo. Mnoge se kreću bočno vijugajući telo. Neke se kreću tako što ukopavaju trbušne krljušti u zemlju. Mnogo vrsta zmija je sposobno za penjanje uz drvo. Zmije su uglavnom slabo aktivne, kreću se isključivo kada love ili kada su uznemirene.

Kako se hrane?

Zmije pronalaze hranu uglavnom po mirisu. Mirisne čestice prikupljaju palacajući jezikom. Neke vrste jednostavno ščepaju plen i progutaju ga živog. Ima i onih koje svoj plen prvo otruju pa ga onda pojedu, a udavi (npr. piton,boa) se obaviju oko žrtve, udave je, i polako progutaju u jednom komadu. Anakonda, takođe udav, nosi titulu najveće zmije, može dostići dužinu i do 9 metara. Ne postoji vrsta zmije koja svoj plen sažvaće, sve gutaju ucelo. Takođe, mogu da progutaju plen koji je i nekoliko puta veći od njih samih. Nakon toga duži vremenski period ne moraju uopšte da jedu. Npr. piton kada pojede mladunče zebre ne mora da jede šest meseci. Gutanje tako velikih životinja im omogućavaju rebra koja nisu spojena pa mogu da se rašire i propuste hranu kroz telo. 

Interesantno je da ponekad zmije znaju da pojedu i druge pripadnike svoje vrste. 

Gde žive? 

Ima ih svugde.. Najviše ih živi u tropskim oblastima, mnogo vrsta stanuje u morima i okeanima. Neke vrste vole kamen i stenovite oblasti.. Neke vrste pustinjskih zmija znaju da se skrivaju od toplote ukopavajući se u pesak ili se sklanjaju, kao zvečarke, iza kamenja.

Zanimljivo je da na Arktiku, Antarktiku, Islandu, Irskoj i na Novom Zelandu ne postoji ni jedna vrsta zmija.

Otrov 

Vipera

Indijska kobra

Zmije otrovnice ubrizgavaju otrov u telo žrtve kroz duge šuplje zube. Na svetu postoji čak 270 vrsta zmija čiji otrov može biti smrtonosan za čoveka. Najopasnije zmije otrovnice su indijska kobra, australijski tajpan i vipera.

Australijski tajpan

Karibi

Verujem da je većina vas čula za Karibe.
Oni se sastoje od mnogo ostrva, nalaze se izneđu Severne i Južne Amerike, čineći lanac dug oko 3200 km.

Zastava Jamajke

Najpoznatije države koje pripadaju Karibima su: 

• Jamajka

Glavni grad: Kingston

Površina: 10 991 km2

Broj stanovnika: 2 615 582

Zastava Haitija

Jezik: engleski

• Haiti

Glavni grad: Port o Prens

Površina: 27 750 km2

Broj stanovnika: 6 611 407

Jezik: francuski

• Kuba

Glavni grad: Havana

Zastava Kube

Površina: 114 524 km2

Broj stanovnika: 10 000 042

Jezik: španski

• Bahami

Glavni grad: Nasau

Površina: 13 935 km2 

Broj stanovnika: 262 034

Zastava Bahama

Jezik: engleski

Osim tih, tu su i Antigva i Barbuda, Barbados, Dominika, Dominikanska republika, Grenada, Sveti Kits-Nevis, Sveta Lucija, Sveti Vinsent i Grenadini i Trinidad i Tobago.

Oblast Kariba obuhvata tri ostrvske grupe: Velike Antile, Male Antile i Bahamska ostrva. Zbog zablude Kristofera Kolumba da je ,1492. godine kada je došao do Amerike, u stvari pronašao novi put za Indiju, ove grupe ostrva poznate su i kao "Zapadnoindijska ostrva". 

Prvi stanovnici Kariba su bili Aravak i Karibi, narodi iz Južne Amerike. Većina je stradala od strane Evropljana koji su pristizali ubrzo posle Kolumbovog otkrića. Evropljani su doneli robove iz Afrike da bi radili na plantažama šećerne trske i pamuka. Kada su u 19. veku ukinuli ropstvo počeli su da dolazi i ljudi iz Kine i Indije da rade na Karibima.

Većina prostorno većih ostrva je nezavisna. Ostala su još u zavisnim vezama sa kolonijalnim partnerima. Takva su Gvadelup (Francuska) i dve grupe Devičanskih ostrva ( Velika Britanija i SAD). Tokom poslednjih 50 godina mnogi su se preselili u Veliku Britaniju, Kanadu ili SAD u potrazi za poslom.

Pogledajte kratak video sa divnim prizorima Karipskih ostrva. :) Uživajte :)

Predgovor :)

Sa objavljivanjem postova počinjem sutra!

Prvi će izaći večeras u 00:01 :)

Kada budu izlazili postovi komentarišite što više, da bih znao da li treba nešto da menjam, šta vam se sviđa, a šta ne... I tako dalje :) Jednostavno, da ne bih pisao bezveze a da vam se ne sviđa :) Takođe, predlažite teme :)

Mali uvod :)

Zdravo i dobrodošli na moj novi blog! :)

• O čemu ću ja ovde da pišem? 

- Cilj mi je da približim svojim čitaocima teme koje budem obrađivao...Ovaj je blog, pre svega, posvećen proširenju znanja ljudi o geografiji, istoriji i biologiji, jer smatram da narod ne zna koliko bi, u stvari,  trebao da zna o tome :)

• Zašto baš da dolazite na moj blog? 

- Ne morate da dolazite vi zbog mene, naravno da bi mi značilo, ali mi nije to glavni cilj. Dođite zbog sebe, da naučite nešto što bi vam koristilo, ali i da ne koristi, uvek je lep osećaj kada znaš da si naučio nešto novo i kada znaš da znaš više od ljudi oko sebe. Jel da? :)

• Kako će sve ovo da funkcioniše?

- Da ne bih pravio svaštaru i da ne bi bilo neuredno, imaću jedan program kojeg ću da se držim. Naime, nedeljno će izlaziti dva posta vezana za svaku od tema.

Znači, ponedeljkom i nedeljom će da izađe nešto vezano za geografiju. Utorkom i subotom nešto vezano za biologiju,a sredom i petkom će da izađe post vezan za neku temu iz istorije. :) 

Počinjem sa postavljanjem u ponedeljak, 11.5.2015. :)

Ako vam se svidi moj način rada, preporučite ovaj sajt svojim prijateljima, poznanicima,komšijama...

Neka se i oni malo obrazuju :) 

OČEKUJEM VAS! :)