Pronalasci

U proteklih 200 godina broj pronalazaka je doživeo veliki uspon, drastično menjajući svet.

Civilizaciju pokreću pronalasci. Svaki pronalazak je zasnovan na onome što je bilo pre njega i omogućio je dalji napredak.

Praistorijski ljudi su bili prvi pronalazači. Oni su naučili kako da gaje biljke, da pale vatru, da naprave grnčariju, točak i metalne alatke. Jedan pronalazak je obično vodio do sledećeg. Bez točka, recimo, ne bi bilo dvokolica, vodenica ili mašina sa zupčanicima. Ključni izumi XIX veka su fotografija, električna svetlost, plastika i motorna vozila. Godine 1946. proradio je prvi elektronski računar, menjajući naš način života.

Pronalazači

Tomas Alva Edison

Nikola Tesla

Neki ljudi se ističu kao samostalni pronalazači. U kasnim godinama XV veka, Italijan Leonardo da Vinči je projektovao leteću mašinu, ali nije mogao da je napravi jer nije imao odgovarajući pogon. Amerikancu Tomasu Edisonu se pripisuje više od 1000 pronalazaka, među njima je sijalica i fonograf (preteča gramafona). Drugi pioniri koji su radili sami su Aleksandar Bel, izumeo je telefon ili Karl Benc i Gotfrid Dajmler koji su izumeli kola sa motorom. Poseban slučaj je Nikola Tesla koji je dao nekoliko stotina patenata u elektricitetu, a pronašao je, ali ne i prvi patentirao radio, koji se pripisuje Fuljelmu Makroniju. Novije izume, kao što su televizija i računari, razvijali su veliki istraživački timovi sa mnogo specijalista.

Aleksandar Graham Bel

Kompaktni disk (CD) je izmišljen ranih 1980-ih. 

Savremene šibice su pronađene 1844. 

Toalet sa kotlićem je izmišljen tokom 1840-ih. 

Većina ljudi se slaže da su lekovi koji nas oslobađaju bolova "dobar" pronalazak, dok je otrovni gas "loš". Međutim, otrovni gas može biti i koristan jer ubija štetočine koje ugrožavaju našu hranu. 

Ovim možemo doći do zaključka da svaki pronalazak ima svoju dobru i lošu stranu.